Саҳифа
муҳаррири,
Демократик Ўзбекистон Конгрессининг аъзоси
БАХТИЁР ҲАМРО
Phone: 998 (72) 226-52-52
Fax: 998 (72) 226-52-50
mailto: hamroev@rol.uz
hamroev@rambler.ru
Жиззах
САДОСИ
Oldingi
sahifalar:
-1- -2-
Ихтиёр Хамроев ҳали ҳам ҳибсда
«3 августдан
бошлаб, Узбекистондаги таникли адвокат Гиёс Номозов ордер топшириб Ихтиёр
Хамраевни химоя килишга утди.
Ихтиёр 8 соат сурок давомида хеч кандай саволлаарга жавоб бермаган. «Факат
адвокатим келсагина сурок бераман деган. Бундан ташкари давлат тамонидан
таминланган адвокатдан воз кечган. Жисмоний тазйик булмаган. Адвокатнинг талаби
билан Ихтиёр ота-онаси билан телефон алока урнатилган.
Конун буйича, процецуал кодекс буйича Уз.Ж.К.нинг моддаларида 3
йилгача камок жазоси белгиланган моддалар буйича гумонланганларни 72 соатлик вактинча ушлаб туриш тартиби кулланилмайди. Яни гумон килинганлар вактинча хибсга
олинмайдилар. Факат турар жойин тайин булмаганлар, шахси наъмолум
фукароларгагина вактинча ушлаб туриш кулланилади.
Шундан келиб чикиб Ихтиёрни конунга зид равишда вактинча ушлаб туришибти.
Жалолиддин,
2006 йил, 4
август. Жиззах-Тошкент.
Бахтиер Хамраевнинг угли Ихтиер Хамраев хибсга олинди
Жалолиддин. 2006 йил, 3 август. Жиззах-Тошкент.
Кеча, 2 август куни Жиззахлик таникли хукук химоячиси Бахтиер Хамраевнинг
угли Ихтиер Хамраев хибсга олинди.
Олинган маълумотларга кура, Ихтиер Узбекистон жиноят кодексининг 277
моддаси, 2-чи кисми(безорилик), «Г» банди билан гумонланмокда.
21 ёшли Ихтиер Хамроевнинг хибсга олинишига сабаб булган вокеа бундан 10
кунлар илгари содир булган. 23 июл куни Ихтиер, Жиззах шахрининг узи яшаётган
«Заргарлик» махалласи худудидаги нон дукони томон бораётганида, шу махалладаги
бир гурух ёшлар билан тортишиб колади ва бу даханаки жанжал муштлаш билан якун
топади.
Шуни айтиш лозимки, табиатан огир-босик йигит булган Ихтиер, харбий хизматни десант кушинларида утаган булиб, у хар кандай вазиятда хам узини йукотмасликка урганган ва доимо спорт билан шугулланиб келган. Уша куни хам у аввалига уларнинг гапларига эътибор бермаган, бирок, улар купчилик булгани боис, узини химоя килишга мажбур булган.
Муштлаш окибатида, Фарход исмли йигитнинг бурни лат еган, Ихтиернинг эса коши ёрилган ва бошка жойларидан тан жарохати олган.
Вокеадан хабар топишган ота оналар дархол йигитларни узаро яраштириб куйишга келишадилар. Уларнинг бу келишувларидан махала нозири, милиция майори Толиб Абдудуолимовнинг хам хабари булган ва у хам аввалига бу келишуни куллаб куватлаган эди.
Орадан 10 кун утгачгина, яъни 2 август куни айнан уша махала нозири, махала кумитаси раиси ва куплаб оксаколлар иштирокида, Бахтиер Хамраев ва Ихтиерни олиб, «яраштириш масаласини конуний ва тезрок хал килиш максадида», уларни Жиззах шахар ички ишлар булимига олиб боради.
Бирок, ИИБда яраштириш хакида гап хам очилмаган, иккинчи томоннинг вакиллари таклиф хам этилмаган, боз устига, олиб келинганлар терговчи Акром Исомов томонидан сурок килина бошланган.
Вокеанинг бундай тус олишини кутмаган махахалла раиси ва оксаколлари уз норозиликларини билдиришиб ортга кайтишга мажбур булишди. Ихтиер Хамраев эса ИИБда олиб колинди.
Бахтиер Хамраев шахар ИИБдан мажбуран чикариб юборилди. Унинг айтишича, Ихтиер, ички ишлар томонидан куйилган адвокатдан воз кечган ва уни тунги 23 гача адвокатсиз сурок килганлар.
Шундан сунг, 23 дан 10 дакика утганда, терговчи Акром Исомов томонидан Бахтиер Хамраевга, унинг угли Ихтиер Хамраев хибсга олингани хакида расмий хабарнома топширилди.
Бахтиер Хамраевнинг нима учун Ихтиерни саккиз соат давомида адвокатсиз тергов килингани хакида берган саволи жавобсиз колган.
Хукук химоячиси бу борада уз норозилигини Жиззах шахар Ички ишлар булими бошлиги Эркин Хусановга, тергов булимининг бошлиги Бахтиер Муртозов хамда терговчи Акром Исомовга билдирди.
Бахтиер Хамраевнинг айтишича, булиб утган вокеанинг сабаблари, унинг фаолияти билан боглик.
Ixtiyor
Hamroyevni hibsga oldilar
Assalomu-alaykum do'stlarim!
Sixat-salomatliklaringiz yaxshimi? Omonmisizlar?
Bugun 2 avgust kuni, Aloqa Texnologiyasi Universitetining 2-chi kurs talabasi, to'ng'ich o'g'lim Ixtiyor Hamraevni hibsga olishdi va advokatsiz so'roq qilishdi. Hozir o'g'lim Jizzax shahar IIB ning vaqtinchalik saqlash izoliyatorida saqlanmoqda. O'g'limni O'z.J.K.ning 277 moddasi "G" bandi bilan ayblashmoqda.
Umid o'lmas jon do'stlarim kurash davom etadur!
Erta ham, indin ham do'stlarim tong albat otadur!
Oz qoldi, ozgi.i.i.na qoldi birodar azizlarim,
Jallod rejim, diktatura jahannamga ketadur!
ALLOH dan Sizlarga sog'liklar tilab, Jizzaxdagi do'stingiz Baxtiyor Hamro.
Baxtiyor Hamroning maktubidan keyin Mavlono Talxso’z “Jizzax Sadosi”ni hammaning sadosiga
aylantirishga qarorli. Uning ilk suhbatdoshi sobiq O’zbeksiton Xalq deputati Nasrullo
Sayyid. Suhbat muallifning tashabbusi bilan ham kirilda, ham lotinda
berilmoqda.
НАСРУЛЛО САЙЙИД׃ АРАЗГЎЙЛИК, КОВ-КОВЧИЛИК ВА НОКЕЧИРИМЛИЛИК ҲУКУМАТГА ҚЎЛ
КЕЛДИ
Амалдаги хукуматга мухолиф бўлиб чиқаётган партиянинг ҳам, ёки кўзбўямачилик мақсадида сунъий ташкиллаштирилган партиянинг ҳам низомида ўз ватани тараққиёти принциплари олга сурилади.
Ўзбекистон «Эрк», «Бирлик» ва «Озод деҳқонлар» партиялари шу каби эзгу мақсадлар улароқ юзага келди. Эски давлат тузумини агдариб, янги демократиялашган тузум барпо қилмоқчи партияларимизнинг ўзи ҳеч бўлмаганда ривожланган давлатларнинг знг омадсиз партиялари даражасидаги структурага эгами? Узбек бюрократиясини йиқитиш учун кучли рақобатчи
зарур бўлган бугунги кунда мухолифатимиз қай ахволда ва нималарга қодир?
Шу каби саволлар билан «Эрк» демократик партияси Бухоро вилояти рахбари Насрулло Сайидовга мурожаат килган Мавлоно Талхсўз ўз интервьюсини «Жиззах садоси» учун махсус тайёрлади.
Савол: Насрулло ака, Сизни Ўзбекистон Мустақиллиги учун курашган инсонлардан ва мухолифатнинг кўзга куринган фаолларидан бири сифатида таниймиз. Кўп тадқиқотчилар Ўзбекистон муҳолифатининг хозирги ахволига баҳо бераётиб, уни уюшмаган тарқоқ бир куч сифатида баҳолашмоқда. Сизнинг бу ҳақдаги фикрларингиз?
Жавоб: Бизнинг муҳолифатимизга шундай баҳо беришган бўлса, бу албатта маълум таҳлил ва кузатишларга асосланган. Менингча эса берилган таърифни инкор килиб бўлмайди. Хақиқатан ҳам мустақилликнинг ўтган 15 йили мобайнида Ўзбекистонда структуравий ташкиллашган кучли муҳолифат юзага келмади. Лекин, бу дегани Ўзбекистонда муҳолифат кучлари йўқ деган гап эмас. Мавжуд тузумга нисбатан мухолиф карашдаги жуда кўп инсонлар бор. Аммо улар амалдаги хукуматнинг қаттиқ репрессив таъқиблари жараёнида кучли сиёсий партиялар ёки харакатлар даражасида шакллана олмадилар. Шунча вақт ўтиб ҳам мамлакат ички сиёсатида ўз таъсирларини кўрсата олишмади.
1990 йилларда шаклланиб, сиёсий майдонга чиққан «Эрк» ва «Бирлик» партиялари Ўзбекистон сиёсий хаётидан четга суриб ташланди. Мухожиратда бўлган дидерлар томонидан бошқариш тўғри йўлга қўйилмагани боис бу партияларнинг мамлакат ичидаги таъсири жуда сезиларсиз даражага тушиб борди. Менинг бу хулосаларимга мутлоқо қарши чиқувчи биродарлар ҳам бор.Улар хали ҳам ўз ташкилотлари кучини бўрттириб кўрсатиш эвазига бутун дунёни алдаса бўлади, деб умид киладилар. Четдан туриб Ўзбекистон ички хаётига таъсир ўтказа олиш мумкин эмаслигини англаб турсаларда, қандайдир ёрдамлар кутишадилар, мўъжизаларга ишониб яшайдилар.
Лекин, юқоридаги партиялар тарих саҳифасидан бутунлай учиб кетди, дейишга ҳали эрта. Чунки бу партиялар мамлакат
ичида ёши кексайган бўлсада, анча тарафдорларга эга ва имконият яралганда
уларни жонлантиришлари мумкин. Хуллас, бугунги ўзбек мухолифати хақиқатан
ҳам тарқоқ, уюшмаган ва шу туфайли жуда заифдир.
Савол: Сиз тарқоқликнинг
сабаби нимада деб уйлайсиз?
Жавоб: Биринчидан, ўзбек минталитетини
яхши билган Каримов хукумати муҳолифат билан «яхшигина» ишлаб қўйди.
Яъни мухолифатнинг заиф нуқтасини топа билди. Соддалик, ишонувчанлик,
гумонсираш, мақсаддан чалғиш каби даставвал аниқланган қусурларни
пайқаган ҳукумат ўтказган эксперементлар яхши натижа кўрсатди. Муҳолифатда
аразгуйлик, ков-ковлик, нокечиримлилик ва гина сақлаш юзага чиқди.
Бу хукуматга қўл келди ва у муҳолифатнинг бир қатор
фаолларини бир-бирига қарама-қарши қилиб қўя олди.
Натижада
кўплаб муҳолифатчилар ўз кучларини демократия учун эмас, бир-бири билан
ўзаро курашларга сарфлашга киришиб кетдилар. Шу тарздагиўзоро курашлар
хозиргача давом этмоқда, авжига чиқмоқда. Қайсидир
кимсанинг бундан 17 йил олдин, қайсидир йиғинда эхтиётсизлик қилиб,
ниманидир ортиқча айтиб юборганлиги ёки йиғилишдан олдинроқ
чиқиб кетганлигинини хозиргача муҳокама қилиб келиниши, жаҳон
тажрибасида бирорта миллатда учрамайдиган хол. Айниқса бу масалани дунё
миқёсига олиб чиқиб, хатто БМТ муҳокамасига қўйиш
инсоният тарихидаги энг «ноёб» ҳодисалардан биридир. Мана шундай
провакацияларга учган кимсаларнинг мухолифат бошида турганлиги, тарқоқлигимизнинг
бош сабабларидан биридир.
Тарқоқликнинг иккинчи сабаби— давлат тузилиши бўйича илм ва
тажрибага эга бўлган, хўжалик ишлари юритувидан хабардор, давлат бошқаруви
системасида ишлаган кишиларнинг муҳолифат таркибига жалб қилинмаганлигидир.
Ўнта файласуф ва ҳаёлпараст муҳолифатчидан битта ишбилармон,
хўжалик юрита олувчи шахснинг ўрни бу ишда ўзгача бўлган бўлур эди. Давлат бошқаруви
тажрибасига эга бўлган шахслар эса мухолифатнинг ўзаро бачкана баҳсларини
кўриб турибдилар ва шу сабабли унинг сафларига қўшилмаяптилар.
Ниҳоят, Ўзбекистон мухолифати тарқоқлигининг учинчи сабаби,
мухолифат таркибига сиёсий фирибгар одамларнинг қисман кириб қолганлигидир.Бундай
«сиёсатчилар» дод-фарёд қилиб, демократия ҳақида
гапирсаларда, аслида унинг орқасида иқтисодий фирибгарлик ётганлиги
яққол сезилиб туради. Ўзини халқпарвар, жафокаш- демократ қилиб
кўрсатиб, халқаро грантлар олиш илинжида юрган биродарларимиз ҳам
йўқ эмас.Олинаётган грантлар мақсадли, яъни ўзбек демократиясининг
ривожи учун тўғри сарфланганида эди,
ахвол бу даражага бориб қолмасди.
Савол: Гапларингиздан, Ўзбекистон
мухолифати харакатларидан ҳафсалангиз пир бўлган кўринади. Курашдан
чекинмоқчимисиз?
Жавоб: Мен Ўзбекистонда ҳақиқий демократик, очиқ,
кучли давлат қуриш учун,
халкимизнинг бой, фаравон яшаши учун умримнинг охиригача курашга ахд қилганман.
Лекин, курашнинг ифлос йўллари менга тўғри келмайди. Ўзбекистонда хозирги
мавжуд хукуматга нисбатан, конструктив, кучли мухолиф харакат юзага келиб, сиёсий мулокотлар бўлишини , юртимизда ҳам
демократик сайловлар орқали хукуматлар алмашинувини амалга ошишини
жуда-жуда истайман.
Ва яна шу мавзуда кенг, оқил фикр юрита оладиган кишилар кўпайиб,
майда-чуйдани гапиравериб, ғийбатчиликдан бошқа нарсани билмайдиган
кишилар четга чиқиб қолишини истайман. Сиёсатга жиддий кишиларнинг
аралашгани маъқулроқ. Давлатни бошқариш бу—осон иш эмас. Қолаверса
Ўзбекистондай узига хос давлатни бошқариш—ун кара қийинроқ.
Давлат тизгинини қўлига олишга интилаётган одамларда жуда кучли илм ва
салоҳият, бағрикенглик ва ирода, қолаверса уддабуронлик
бўлиши шарт. Хозирги мухолифат ичида бўлаётган майда-чуйда гаплардан албатта
хафсаланг пир бўлади-да.
Савол: Сиз орзу қилаётган тузум қачон
барпо бўлади? Ахир, у ерда хозирча диктатор Каримов ўтирибди. Мухолифатимизнинг
ахволи эса бу?
Жавоб: Одам ҳеч қачон умидсизликка тушмаслиги керак. Мен каби
зўравонликсиз, очиқ, эркин, демократик жамиятда яшашни истаётганлар хозир
халқимизнинг асосий салмоқли қисмини ташкил қилиб қолганлиги
шубхасиз. Истак пайдо бўлдими, йўли ҳам топилиб қолар. Нима
бўлганда ҳам хар кандай ўзгариш фақат ўзбек давлатчилигини
мустахкамлаш томонига бўлиши шарт. Тузумни ўзгартираман деб, давлатчиликка
путур етказиш, ёхуд, уруш чиқариб қўйиш асло мумкин эмас. Мухолифат
ўзаро бемаъни курашишдан тухтамайдиган хозирги шаклида қоладиган бўлса,
ундан воз кечилиб, соғлом ва ёшроғига алмаштирилса ҳам
бўлаверади. Дунёда хеч кимнинг мансаби абадий эмас.
Кимдир кураш майдонига чиқиб, ўз тантилигини, рахбарлик салоҳиятини,
юкорида тилга олинган қусурлардан холи эканлигини номойиш қилса,
биз ҳам сўзсиз унга сафдош бўламиз. Ватан ва халқ дарди билан
яшаётган миллатдошларимиз бисёрлиги шубхасиз. Бугунги бош-бошдоқликлар
сабаб, ҳафсаласиз ҳолда узини четга олиб юрганлар ҳам
кўпчилик. Мухолифатимизнинг ўзида эътикодли, имонли биродарларимиз кўплиги ҳам
биздаги кураш истакларининг сўнишига йўл қўймайди.
Хаёт эса давом
этмоқда. Халқимиз мухолифатдан умидвор. Мухолифат ҳам изланишда, қолганини эса вақт кўрсатади.
Мавлоно Талхсўз.
NASRULLO SAYYID: Arazgo’ylik,
kоv-kоvchilik, nоkеchirimlilik hukumatga qo’l keldi
Amaldagi хukumatga muхоlif bo’lib chiqayotgan partiyaning ham, yoki ko’zbo’yamachilik maqsadida sun’iy tashkillashtirilgan partiyaning ham nizоmida o’z vatani taraqqiyoti printsiplari оlga suriladi.
O’zbеkistоn «Erk», «Birlik» va «Оzоd dеhqоnlar» partiyalari shu kabi ezgu maqsadlar ularоq yuzaga kеldi. Eski davlat tuzumini agdarib, yangi dеmоkratiyalashgan tuzum barpо qilmоqchi partiyalarimizning o’zi hеch bo’lmaganda rivоjlangan davlatlarning eng оmadsiz partiyalari darajasidagi strukturaga egami? Uzbеk byurоkratiyasini yiqitish uchun kuchli raqоbatchi zarur bo’lgan bugungi kunda muхоlifatimiz qay aхvоlda va nimalarga qоdir? SHu kabi savоllar bilan
«Erk» dеmоkratik partiyasi Buхоrо vilоyati raхbari Nasrullо Sayidоvga murоjaat qilgan Mavlоnо Talхso’z o’z intеrvyusini «Jizzaх sadоsi» uchun maхsus tayyorladi.
Savоl: Nasrullо aka, Sizni O’zbеkistоn Mustaqilligi uchun kurashgan insоnlardan va muхоlifatning ko’zga kuringan faоllaridan biri sifatida taniymiz. Ko’p tadqiqоtchilar O’zbеkistоn muhоlifatining хоzirgi aхvоliga bahо bеrayotib, uni uyushmagan tarqоq bir kuch sifatida bahоlashmоqda. Sizning bu haqdagi fikrlaringiz?
Javоb: Bizning muhоlifatimizga shunday bahо bеrishgan bo’lsa, bu albatta ma’lum tahlil va kuzatishlarga asоslangan. Mеningcha ham bеrilgan ta’rifni inkоr kilib bo’lmaydi. Хaqiqatan mustaqillikning o’tgan 15 yili mоbaynida O’zbеkistоnda strukturaviy tashkillashgan kuchli muhоlifat yuzaga kеlmadi. Lеkin, bu dеgani O’zbеkistоnda muhоlifat kuchlari yo’q dеgan gap emas. Mavjud tuzumga nisbatan muхоlif karashdagi juda ko’p insоnlar bоr. Ammо ular amaldagi хukumatning qattiq rеprеssiv ta’qiblari jarayonida kuchli siyosiy partiyalar yoki хarakatlar darajasida shakllana оlmadilar. Shuncha vaqt o’tib ham mamlakat ichki siyosatida o’z ta’sirlarini ko’rsata оlishmadi.
1990 yillarda shakllanib, siyosiy maydоnga chiqqan «Erk» va «Birlik» partiyalari O’zbеkistоn siyosiy хayotidan chеtga surib tashlandi. Muхоjiratda bo’lgan lidеrlar tоmоnidan bоshqarish to’g’ri yo’lga qo’yilmagani bоis bu partiyalarning mamlakat ichidagi ta’siri juda sеzilarsiz darajaga tushib bоrdi. Mеning bu хulоsalarimga mutlоqо qarshi chiquvchi birоdarlar ham bоr. Ular hali ham o’z tashkilоtlari kuchini bo’rttirib ko’rsatish evaziga butun dunyoni aldasa bo’ladi, dеb umid qiladilar. Chеtdan turib O’zbеkistоn ichki хayotiga ta’sir o’tkaza оlish mumkin emasligini anglab tursalarda, qandaydir yordamlar kutishadilar, mo’jizalarga ishоnib yashaydilar.
Lеkin, yuqоridagi partiyalar tariх sahifasidan butunlay uchib kеtdi, dеyishga hali erta. Chunki bu partiyalar mamlakat ichida yoshi kеksaygan bo’lsada, ancha tarafdоrlarga ega va imkоniyat yaralganda ularni jоnlantirishlari mumkin. Хullas, bugungi o’zbеk muхоlifati хaqiqatan ham tarqоq, uyushmagan va shu tufayli juda zaifdir.
Savоl: Siz tarqоqlikning sababi nimada dеb uylaysiz?
Javоb: Birinchidan, o’zbеk mintalitеtini