Webmaster-BLOGGER kuzatadi:
BUGUNNING
GAPLARI
Муҳожиротдаги
ўзбек
мухолифати
ўзаро бўлиниб
кетган ва
мамлакат
ичкарисида
бу сиёсий
партияларнинг
кучи бор деб
айтишга бирон
далилимиз
йўқ биз
шундайин бир
воқеликни
кўриб
турибмиз
Уларнинг
айримлари
мамлакатдан
ташқарида
қолиб
кетишган ва
айримлари
ҳамон мамлакат
ичкарисида
алоқаларга
эгалар. Ҳаммалари
ҳам
қандайдир
ришталарга
эгалар. Аммо 15
йиллик
муҳожирот -
бу инсон учун
узоқ муддатдир.
Масалан,
Муҳаммад
Солиҳ каби
шахс кўрсатадиган
таъсир
бор-йўғи
рамзийдир ва
биз уни фаол
сиёсатчи
сифатида
кўра
олмаймиз. Аммо
ана шу рамз
ҳам баъзида
таъсир
кучига эга
бўлиши
мумкин. Лекин
шу билан бир
қаторда бу
шахсларнинг
бир кун келиб
президент бўламиз,
деган
орзулари
аллақачон
чиппакка
чиқиб бўлган.
(Марта Олкотт,
Марказий
Осиё бўйича
мутахассис.
Би-би-си).
Zohir Alam:Birlik tuzildi, Erk partiyasi tuzildi, mening nazarimda Erk partiyasining rahbariyati shu partiyaning ustav-programmasida (u programmalarning yozilishida men ozim ham ishtirok etganman) aytilgan narsalarga rioya qilinmadi. Va men buni Erkning 2-sezdida gapirib, Erkning rahbariyati, shu jumladan men unda ideoliogiya sekretari edim, hozirgi hukumat bilan kelishuvchilik yolini tutdi, degan gapni aytdim va men bu yolda turgan partiya bilan birga ishlolmasligimni aytib, chiqib ketdim. (Gulchehra Murodali, Zohir A'lam - sukunatga surgun qilingan ijodkor, Amerika ovozi).
21-7-06
Бугун
Тошкентда
бир суд
жараёни
битди ҳисоб,
тўғрироғи,
айбланувчи
ва гувоҳларни
сўроқ қилиш
битди. Энди
айбловчи ва
адвокатнинг
сўнг чиқишлари,
сўнгра
айбланувчининг
сўнгги сўзи қолди.
Маҳаллий ҳуқуқ
ҳимоячиларининг
диққатидан
четда қолган
бу судда оз
эмас, кам
эмас, Тоҳир
Йўлдошнинг
тан қўриқчиси
(ҳужжатларда
айнан шундай
дейилган),
ўтган йили
ноябрь ойида
Покистоннинг
Вазиристон
вилоятида қўлга
туширилиб,
Ўзбекистонга
топширилган
Дилшод
Хожиевнинг
иши кўрилмоқда.
Унинг бомба
каби
кўрсатмаларидан
бири Эрк
партияси
раиси Муҳаммад
Солихнинг Тимур
исмли ўғли - Ҳолид
тахаллуси
остида 1998
йилнинг баҳорида
Покистонга
келгани,
Дилшоднинг ҳамкoрлигида
Қобулга
ўтказилгани,
Дилшод билан
биргаликда
араб
лагерларида
дарс олгани, 1998
йилнинг
сўнгида Қобулга
оиласи билан
келган Муҳаммад
Солиҳ ўғлини
олиб кетгани ҳақидадир.(harakat.net).
***
Мухбиримизга
маълум
бўлишича,
Озодлик радиоси
ўзбек
хизматининг
ходими Шуҳрат
Бобожанов
Мурод
Жўраевнинг
адвлкати Суҳроб
Исмоиловга
хат билан
мурожаат қилиб,
радио учун
Мурод
Жўраевнинг
суд иши хусусида
маълумот
бериб
туришни
сўрагани
туфайли, 19
июлда адвокат
радиогa қуйидаги
хабарни
юборган:
From: Sukhrobjon Ismoilov
To: BabajanovS@rferl.org
Cc: vasilaez@dostlink.net
Sent: Wednesday, July 19, 2006 6:53 PM
Subject: Re: Murad Juraev
Shukhrat-aka,
Murod Joraev ishi boyicha songgi yangiliklar:
Dushanba kuni (17 iyul) sudya Islom Noyobov b-n telefon orqali boglanib, Jazoni
Ijro Etish Muassasasi boshligi polkovnik Mirislom Mirsalimov Murod Joraevning
jamoat himoyachisi Vasila Inoyatovani qamoqxonadagi sud zaliga kiritmasligini,
buning uchun Vasila Inoyatova IIVning Jazoni Ijro Etish Bosh Boshqarmasidan
ruxsat olishi zarurligini, qamoqxonaga hududiga faqat Murod Joraevning
advokati, ya'ni men qoyilishimni bildirgan.
Sudya sud majlisini ochishni va ishni korishni boshlashni bugun (19 iyul) soat
11 ga tayinladi. Men bugun sud majlisida qatnashdim, sud tergovi va ish boyicha
Murod Joraevga qarshi korsatma bergan guvokhlarning soroqlari boshlandi.
Birinchi sud majlisi ikki soatdan ortiq davom etdi. Eslatib otaman, Murod
Joraevga qarshi korsatma bergan hamma guvokhlar qamoqxona ma'muriyati vakillari
yoki mahkumlardir. Sud tergovi davomida ularni soroq qilib, shundai xulosaga
keldimki, Murod Joraevga qarshi Ozbekiston Jinoyat kodeksi 221-moddasi boyicha
ayblovlar (Qamoqxona ma'muriyati qoida va talablariga buysunmaslik va ularni
buzish) Murod Joraevni qamoqxonadan chiqarmaslik maqsadida uyushtirilgan.
Keyingi sud majlisi juma kuniga qoldirildi.
Sukhrob -
Аммо, бу хат
радиога ҳеч
бир алоқаси
бўлмаган Шуҳратнинг
укаси Қудрат
Бобожонов
тарафидан
ўзининг
хабари
сифатида бошқа
бир сайтда
эълон қилинди.
Мана ўша
хабарнинг
тўла матни:
Мурод
Жўраев иши
бўйича суд
мажлиси жума
кунига қолдирилди
17 июл, душанба
куни судья
Ислом Ноёбов
Мурод
Жўраевнинг
адвокати
билан
телефон орқали
боғланиб,
жазони ижро
этиш
муассасаси
бошлиғи
полковник
Мирислом
Мирсалимов
Мурод Жўраевнинг
жамоат ҳимоячиси
Васила
Иноятовани қамоқхонадаги
суд залига
киритмаслигини,
бунинг учун
Васила
Иноятова
ИИВнинг
Жазони ижро
этиш Бош бошқармасидан
руҳсат олиши
зарурлигини, қамоқхонага
ҳудудига фақат
Мурод
Жўраевнинг
адвокати,
яъни Суҳроб
Исмойилов қўйилишини
билдирган.
Мурод
Жўраевнинг
адвокати Суҳроб
Исмойиловга
кўра, судья
cуд мaжлиcини
oчишни вa ишни
кўришни
бoшлaшни
бугун, 19 июл coaт 11
гa тaйинлaган.
Суд
жараёнида қатнашган
Суҳроб
Исмойилов,
cуд мажлиси
тeргoв вa иш
бўйичa Мурoд
Жўрaeвгa қaрши
кўрcaтмa бeргaн
гувoҳлaрнинг
cўрoқлaри
билан
бoшлaнганини
айтади.
Биринчи cуд
мaжлиcи икки
coaтдaн oртиқ дaвoм
eтган.
Эслатиб
ўтамиз, Мурoд
Жўрaeвгa қaрши
кўрcaтмa бeргaн ҳaммa
гувoҳлaр қaмoқxoнa
мaъмурияти
вaкиллaри ёки
мaҳкумлaрдир.
- Cуд тeргoви
дaвoмидa улaрни
cўрoқ қилиб,
шундaй xулocaгa
кeлдимки,
Мурoд Жўрaeвгa қaрши
Ўзбeкиcтoн
Жинoят кoдeкcи
221-мoддacи бўйичa
aйблoвлaр (Қaмoқxoнa
мaъмурияти қoидa
вa тaлaблaригa
бўйcунмacлик вa
улaрни бузиш)
Мурoд Жўрaeвни қaмoқxoнaдaн
чиқaрмacлик мaқcaдидa
уюштирилгaн.
дейди маҳкум
Мурод
Жўраевнинг
адвокати Суҳроб
Исмойилов.
Кeйинги cуд
мaжлиcи жумa
кунигa қoлдирилди.
Uzbekinfo.org, Қудрат
Бобожонов
Табиий,
ака-укаларнинг
шахсий
мулкларидан қандай
фойдаланишлари
ўзларининг
ишлари. Аммо,
радионинг
электрон
адресига
келган хабарлар
радионинг
тасарруфидадир,
улар ишлатилганда
ҳам манба
кўрсатилиши
керак.
Минг афсуски,
Озодлик
радиоси
ўзбек хизмати
аллақачон у
ерда ишлаётган
одамларнинг
шахсий томорқасига
айлантирилган.
Бундан бир
неча йил аввал
ҳам радио
ходимларидан
бири
радиодаги
имкониятларидан
фойдаланиб,
Эрк раиси
Салой Мадаминовнинг
Ўзбекистонда
Толибон типидаги
шариат
далати қуриш
чақириқлари
бу радиодан қилинмаганини
иддао қилувчи
электрон
хатлар тарқатгани
учун
сайтимиз
тарафидан
фош ва шарманда
қилинганди.
Аммо, ўшанда
бирликчилар
конфликтни
оловлантирмасликка
ҳаракат қилиб,
радио раҳбарларидан
бирининг
Абдураҳим
Пўлатга
берган оғзаки
тушунтиришлари
(кечирим
сўраш десак ҳам
бўлаверади)
билан
чекланган
эдилар.
Кечагина
сайтимизда
ўзтни
ижодкор деб
эълон этган
бир гуруҳ
53-54-чиларнинг
пасткашлиги
ва
маънавиятсизлиги
ҳақида ёзган
эдик. Қудрат
Бобожонов
улардан бири.
Кўриб турибмизки,
уларнинг
маънавиятсизлиги
касаликка
айланиб
бўлган. Улар
ўз номларини
чиқариш ва қариндош-уруғчиликни
унутмаслик
учун ҳар қандай
профессионал-этик
номаларга
тупириб
кетаверадилар.
(harakat.net)
19-7-06
Бундан бир
неча кунгина
илгари Қочқинликдаги
ўзбек
ижодкорлари
уюшмасининг
биринчи қадамларига
баҳо берган
Абдураҳим
Пўлат бу
ташкилотнинг
орқасида ғоя
бўлмагани
учун узоққа
боролмаслиги,
ўз миллатини
коммунистларган
сотган 53-54 лақабли
Салой
Мадаминовни
мадҳ қилиш
билан овора
эканликлари
эса, ўзларининг
ҳам
маънавиятлари
заифлигини
кўрсатаётганини
асос қилиб,
улар ҳам ҳамма
нарсани
сотишга
тайёру
харидор чиқмаётгандек
кўринади,
деб ёзган эди
сайтимизда.
Балки, Абдураҳим
Пўлатнинг
ўзи ҳам
башоратлари
бу қадар тез
кўзга
кўринишини
ўйламаган
бўлса керак.
Шу кунларда
бу ижодкор
53-54-чилардан уч
сиёсий қочқин
Тўлқин Қораев,
Қудрат
Бобожонов ва
Юсуф Расул
харидор топиб,
кечаги
дўстлари ва
сафдошлари,
ўзлари билан қочоқ
сифатида
Бишкекдан
Швецияга
келган Ҳайит Қўзиевни
сотиб
кетишибди. Бу
мунофиқалар
дўст ва
сафдош
тушунчасига ҳам
тупуришган.
Ўзларини
журналист ҳам
ҳисоблайдиган
бу уч шоввоз
фергана.ру
сайтининг
мухбири
Алексей
Волосевичга
ўзбек режимининг
даҳшатли
босимлари
туфайли бу
ерга қочиб
келганлари,
бу ерда ҳам
ватан ғами
билан
яшаётганларини
рангли
суратдек
чизиб берар
эканлар,
гапларига қуйидагиларни
ҳам қўшишибди:
Андижон воқеаларини
баҳона қилиб
Швецияга
келиб олган
номардлар ҳам
бор. Улардан
бири Ҳайит Қўзиев.
Сиёсий
ишларга
мутлақо алоқаси
йўқ. Бу ерга
келиб олгач,
пулли ҳожатхоналардан
фойдаланмаслик
ҳисобига пул
тўплаш билан ҳам
шуғулланади.
Ҳайит Қўзиев
шундан
номардлардан
бўлса ҳам
унинг пулли ҳожатхоналардан
фойдаланмаслик
ҳисобига пул
тўплашини оғизга
олиш қанчалик
тубанлик
эканлигини ҳам,
фергана.ру
сайтининг
пасткашлигини
ҳам қўйиб
турайликда, Ҳайит
Қўзиевнинг
шахсига
эътибор
берайлик. У
ким ўзи?
Ҳайит Қўзиев
Бирлик
Партиясининг
Поп туман
ташкилоти
раиси. У
Бирликга у
халқ ҳаракати
бўлиб
тузилган
йилларда
кирган. 1992-94 йиллари
бутун
мухолифатга қарши
хужум
бошланганда
у ҳам ўз
насибасини
етарлича
олган.
Кейинчалик,
Бирликни
жонлантириш
учун ҳаракатлар
бошланганда,
у яна
сафдошлари қаторида
эди. У сиёсий
фаолияти
туфайли кўп марта
милиция
томонидан
ушланган,
турли маъмурий
жазолар
олган. 2003-2004
йиллари Поп
тумани
бирликчилар
ўзини
кўрсатган
жойлардан
бирига
айланди.Шу
ердаги "Узбеккровля"
комбинати
юзлаб
ишчиларини
ишдан ҳайдашга
бошлаганда, Ҳайитбой
Қўзиев
бошчилигида
бирликчилар
ва эзгуликчилар
одамларни
уюштирдилар,
коллектив қаршилик
ҳаракати
уюштирдилар.
Бу вақтда ҳам
у бир неча
марта милиция
тарафидан
ушланди.
Уларга
ёрдамга келган
Бирликнинг
Наманган
вилоят ташкилоти
раиси
Мамадали Қорабоевга
қарши жиноий
иш очилди.
Уни бир неча
ойга қамаб ҳам
қўйдилар.
Бирлик ва
Эзгуликнинг
маҳаллий
фаоллари уни
чиқариб
олишга,
ишчиларни ҳайдаттирмасликка
эришдилар. Ҳайит
Қўзиев 2004 йил
сайловларида
Бирликнинг
чақириғи
билан
ташаббус
гуруҳи орқали
вилоят
Кенгашига
кўрсатилган
ўз номзодини
рўйхатдан
ўтказтириш
мақсадида
Наманган шаҳрида
пикетлар
ўтказди, аммо
яна
милициянинг
тазйиқлари
остида қолди.
2005 йил 13 майдаги
ҳукуматнинг
Андижондаги
хунрезлигини
қоралаш учун
Бирлик
Партияси
Тошкентда 30 май
куни
режалаштирган
митингга
Ўзбекистоннинг
турли нуқталаридан
йўлга чиққан
юзлаб
бирликчилар қатори
Ҳайит Қўзиев ҳам
Намангандан
чиқиши
биланоқ ушланди,
калтакланди,
уйидан чиқмаслик
шарти билан қўйиб
юборилди.
Аммо, у ҳукуматнинг
янги қора
рўйхатига
тушиб бқлганди.
2005 йил 30 июнда
унга қарши
Жиноят
Кодексининг
244-2 моддаси
билан жиноий
иш очилди. Бу
модда диний
экстремистик,
сепаратистик,
фундаменталистик
ва бошқа тақиқланган
ташкилотларни
тузиш, бошқариш
ва уларнинг
фаолиятида
иштирок этиш деб
таърифланади.
Унга қўйилаётган
айб бошқа тақиқланган
ташкилотларни
яъни Бирлик
тузиш ва
унинг туман
ташкилотига
бошчилик қилиш
билан боғлиқ
эди. Қамалиши
аниқлигини
тушунган Ҳайтбой
аввал
Бишкекка,
сўнгра
Швецияга қочишга
мажбур бўлди.
Фараз қилайлик,
Тўлқин Қораев,
Қудрат
Бобожонов ва
Юсуф
Расуллар
аввалдан Ҳайит
Қўзиевни
билишмасди,
шу туфайли
унинг сиёсий
фаолиятидан ҳам
хабарсиз
эдилар. Аммо,
улар бир неча
ой Бишкекда
бирга
бўлдилар,
БМТнинг Қочоқлар
комиссарлигида
айни
кунларда суҳбатдан
ўтдилар,
сўнгра
биргаликда қочқин
сифати билан
Швецияга
келиб, сал
кам бир йилдан
бир
Швециянинг
кичик бир шаҳрида
яшамоқдалар.
Шунча вақтдан
бери улар бир
бирларини
ўрганмадиларми,
бир бир
бирлари билан
ҳасратлашмадиларми?
Ўргандилар, ҳасратлашдилар.
Хўш, ундай
бўлса жумбоқ
нимада?
Аввалги
хабаримизда
айтганимиздек,
Тўлқин Қораев,
Қудрат
Бобожонов ва
Юсуф Расул
Эркнинг фракцияларидан
бирига
лидерлик қилувчи,
иккита
квартираю
бир
депутатлик
мандати эвазига
Бирликни
Каримовга
сотган Салай
Мадаминовни
мадҳ қилишни
касб этишган.
Уларнинг бу
ишини маънавиятсизлик
деб ҳисоблайдиган
Ҳайит Қўзиевдан
эса,
фергана.ру
сайтида
келтирилган
гапларни чиқартириб
ўзларича қасд
олишган.
Уларни фақат қуйидаги
шарх
билангина
тушуниш
мумкин. Миллий
ҳаракатни
энг муҳим
замонда
миллат
душманларига
сотиб кетишни
маънавиятсизлик
ҳисобамасдан,
маънавиятсизликни
қаҳрамонлик қилиб
кўрсатишга
уринган бу
одамларнинг
ўзида
маънавият
борми? Йўқ,
чунки улар
доҳийларининг
сотқинлиги
киноларга
туширилгани, ҳужжатлар
билан муҳрланганини,
шу сабабли,
булар вақти
келиб
очилишини,
халқ ўшaнда
доҳийлари қатори
буларнинг
афтига ҳам
тупуражагини
жуда яхши
биладилар.
Фожеа
шундаки, улар
шунга тайёрлар.
Бундай
одамлардан ҳар
қандай
тубанликни
кутиш мумкин,
бунга тайёр
бўлиш керак.
Уларнинг Ҳайитбой
Қўзиевга
муносабатларининг
сири шунда.
Дарвоқе,
уларнинг ҳамтовоқларидан
бири, сўнгги
ўн йилда
Каримовни доҳийим
деб этагидан
ушлаб келган
Исмат Хушев,
энди этак
ўзгартириб,
янги доҳий
сифатида
Салай
Мадаминовни
танлабди. Аммо,
бу доҳийнинг
миси жуда тез
чиқаётганидан
чўчиган
Исматвой
келажак учун
янги этак
тайёрлаб қўйиш
мақсадида, ҳозир
мухолифат
сафларида
обрўси ошиб
бораётган Муҳаммадбобир
Маликов
хусусида
ижобий бир
нарсалар
ёзмоқчи
бўлган экан,
юқоридаги 3
мурид ва
уларнинг доҳийсидан
рад жавоби
олибди. Яқинда
янги
можаралар
кутаверинг. (harakat.net)
Статьи Б.
Файзи «Очерк
об узбекской
оппозиции»
надо
понимать как
ответ на
статьи А.
Пулата
«Узбекская
оппозиция не
едина в
принципе, но,
тем не менее,
сильна». Обоюдные
обвинения в
развале
единства
оппозиции,
взаимные
подозрения в
сотрудничестве
с КГБ и СНБ,
получение
сомнительных
льгот и
привилегий
со стороны
каримовского
режима и т.д. -
по жесткости,
не уступают
обмену
ударами
боксёров-супертяжеловесов,
затем
следуют
«хуки» справа
и слева в
виде красочных
комментарий
союзников и
оппонентов
авторов.
Мне,
скромному
журналисту,
трудно
разобраться,
где
кончается
возможное и
где
начинается
химера, но
как я
понимаю, у
каждого своя
песня и слов
из неё никто
из исполнителей
не
собирается
выкидывать. В
связи с этим
вспоминается
«бородатый»
анекдот: У незабвенного
С.М.
Будённого
как-то
спросили: «Вам
Бабель
нравится?», на
что легендарный
кавалерист
игриво
подкручивая
усы, брякнул:
«Хм, смотря
какая». Вот
также у этих
деятелей
тоже своя
правда, но
смотря какая.
Как щука, не
дающая
дремать в
озере карасю,
так и
подобные
статьи в СМИ
не дают
дремать политикам,
которые, уже
наученные
горьким
опытом,
стараются
быть
осмотрительными
в речах и
связях, что
оттачивает
политиков, но
невольно эти
же статьи
подхлёстывают
новый виток
сбора
компромата
на своих визави.
И так до
бесконечности.
У меня есть
внутреннее
убеждение,
что как в каждой
шутке есть
доля правды,
так и в этих
публикациях
наверняка
она
присутствует.
Но сейчас я
не об этом.
Обидно, что
лидеры
«Бирлика» и
«Эрка» в своём
тщеславии и
взаимной
неприязни
зашли так
далеко, что
начали
стирать
«грязное бельё»
на виду у
всех и тем
самым невольно
(а может и нет)
льют воду на
мельницу
пропаганды
режима,
которая,
несомненно,
воспользуется
этой
«стиркой»,
чтобы
поведать
жителям
Узбекистана,
что на
главный пост
в стране
претендуют
нечистоплотные
лица, у которых
под одеждой
радетелей
демократии
дурно пахнет
грязное
бельё.
Война
компроматов
существует с
незапамятных
времён,
мудрые
политики
всегда вели её
закулисно, в
зале для
переговоров,
но сидя на
«чемоданах с
компроматом»
при этом они
не
вытаскивали
компромат на
свет божий,
так как
понимали, что
в войне
компроматов
победителей
не будет. Ведь
могли и умели
договариваться,
что не скажешь
о наших
«героях».
Хочу
высказать
свою мысль
(ни в коем
случае не
совет), как бы
я поступил на
месте любого из
них. Если я уж
объявил, что
моя цель
счастье
узбекского
народа и
установление
демократии в
моей стране
(а именно под
таким
лозунгом
выступают и
тот и другой
лидер), то я
ради своего
народа нашёл
бы в себе
политическое
и гражданское
мужество и
первым бы
пришел к
своему оппоненту
и по мужски
сказал бы:
«Брат, мы оба
по своей
молодости
неопытности,
в своё время
наделали
кучу
непростительных
ошибок. У нас
на друг друга
есть много
компромата,
не меньший
материал
есть и у
нашего общего
политического
противника,
чтобы не дать
шанс ему
воспользоваться
этим и,
понимая, что
каждый из нас
уже не сможет
стать президентом,
давай
забудем
прежние
обиды во имя блага
нашего
народа. Давай
же подберём
нашу общую
кандидатуру,
всё равно, из
какого движения
или партии он
будет. Самое
главное, чтобы
он по
настоящему
любил свою
Родину, желал
ей блага, в
последние 10
лет проживал
в Узбекистане
и имел
возраст от 35
лет и старше
(таково
требование
нынешней
Конституции
к кандидату
на пост
президента),
был недосягаем
для
компроматериалов
и которого оба
поддержим».
Если мой
оппонент
действительно
верит своим
лозунгам и
если он
действительно
следует им,
то
обязательно
должен принять
такое моё
предложение.
Но вы этому можете
поверить? Я
лично нет.
Подозреваю,
что они оба
стремятся к
власти ради
власти и в
недрах не
воспитали
достойного
кандидата,
впрочем, как
и нынешний
«отец народа».
А если нет
разницы,
зачем
платить
больше?
Кто
служил в
армии,
наверняка
помнят, что
суббота была
банным днём.
Солдаты
смывали недельную
грязь чистой
водой и
надевали чистое
бельё.
Поведение
нынешних
политиков говорит
о том, что они
или не
служили
вообще, или забыли
свои
армейские
будни: льют
друг на друга
грязную воду
и натягивают
грязные кальсоны.
Независимый
журналист
Алишер
Сарбонов. 07.07.06. Ташкент.
(freeuzbekistan.com)
23-6-2006
Хусусан, Муборак шаxрининг собик xокими, собик халк депутати, «ЭРК демократик партиясининг аъзоси Мурод Жўраевни Кашкадарёлик 21 йигитни Гуржистон оркали Туркияга олиб бориб, Анвар Олтойлининг пули эвазига жангариликка ўкитганликда айблашиб камокка олишди .
Каттакон ва буюк бир давлатнинг xалол ва xур фикрли Президенти Тургут Озалнинг ўзи каби xалол ва xур фикрли дўсти Муxаммад Солиxга билдирган юксак эxтироми xакида xали алоxида тўхталамиз...(I.Xushev, erkinyurt.org)
***
Мурод Жўраев 1994 йилда "Эрк" партиясининг ўша вақтда чет элда яшаётган раҳбарлари томонидан уюштирилган авантюранинг қурбонидир. Унинг ўзини билдиришича, у 1994 йил бошларида бир гуруҳ қашқадарёлик ёшларни тижорат ишларига ўргатиш мақсадида Туркияга юборган. Аммо уларга ҳомийлик қилишга ваъда берган эркчилар уларни террорчиликка ўргатишга бошлашган. Таҳминан ярим йиллик дарс олиб мамлакатига қайтаётган бу ёшларнинг ҳаммаси қўлга олинган
Салкам ўн йиллик эгасиз рўзғор ҳам бир ҳолга келиб колган эмасми, унинг оиласи ҳам бу вазият олдида танг қолади. Минг бир истиҳола ва қўрқув ичида унинг ўғли Аброр Муборакдаги алоқа бўлимидан Мурод Жўраевнинг эски таниши, Эрк партиясининг раиси Салой Мадаминовга - Германияга қўнгироқ қилади. Оиласининг, отасининг азобдалигини айтиб, отасига жуда керак бўлган баъзи дориларни сотиб олишда ёрдам сўрайди. Ўсмирнинг ўша лаҳзаларда каҳрамон отасининг сафдошлари ҳақидаги тасаввурларини хис этиш қийин эмас. Аммо у Салай Мадаминовдан кутилмаганда совуққина тасалли ва кўмаклашажаги хусусида ваъда олади, халос. Ваъда эса ҳалигачa бажарилмаган.
Аброрнинг қандай тушкунликка тушганини кўрсангиз эди, деди мухбиримизга Холбека опа .Холбека опа яна бир воқеани тилга олди. Баходир Мусаев Мурод Жўраев ўз жонига касд килишгача борди деб ёзибди. Бу бўҳтон. Бутун азобларга қарамасдан у киши ўзларини қамоқда мардларча тутмоқдалар. Мен борсам, менга далда берадилар, дейди Мурод Жўраевнинг турмуш ўртоғи. Мени фақат Баҳодир Мусаев билан эмас, Озодлик радиосидагилар билан ҳам учраштиришди. Улар фақат Мурод акамнинг Эрк партияси аъзолигини таъкидлаш билан шуғулланишади. Мен яна бир марта қайтараман, у киши ҳеч қандай партияга аъзо эмаслар.(Harakat.net).
17-6-2006
Вашингтон Таймс газетаси׃ Ўтган ой жаноб Смит Ўрта Осиёда Демократия ва Инсон ҳуқуқлари Актини тақдим этган ва бу ҳужжат Ислом Каримов ҳукумати ҳамда Андижон отишмаларига аралашган барчанинг ҳисобларини музлатиш, қурол савдосига чек қўйиш ва виза чекловлари белгилашни назарда тутади
Демократик
Ўзбекистон
Конгресси
раиси Жаҳонгир
Маматов
Россия қўллаб-қувватлаётгани
боис Ўзбек
халқи Каримовни
кучли деб
ўйлайди.
Лекин АҚШ
санксиялари
ёрдам беради,
чунки
одамлар демократик
дунё
Каримовни қўлламаётганини
кўрадилар. Бу эса
уларга
Каримов
режимига қарши
кураш учун илҳом
ва куч
беради
деди.
1993 йилда АҚШга
кўчган ва ҳозир
мустақил шарҳловчи
бўлиб
ишлаётган
ўзгача
фикрловчи Абдуманноб
Пўлат эса
санксиялар
ишламайди
дейди ва
масалага бошқача
ёндашади. У АҚШ
санксиялари
ёмон ғоядир,
чунки
Каримов
барибир
Россия ва Хитой
мададини
олаверади.
Биз учун АҚШ
манфаатлари
жуда муҳим
нарса ва биз
терроризм,
Хитойнинг
юксалиши, Афғон
наркосавдоси
каби ўртоқ
ташвишларимиз
устида
ишласак
минтақада муҳим
ўрин
тутишимиз
мумкин деди
телефон орқали
қилган суҳбатимизда.
Жаноб Пўлат
санксияларни
эмас, маблағ
таъминоти ва
иқтисодий
ёрдамларни
кучайтириш
охир оқибатда
режимни
юмшатишга
олиб келади,
деди
Last month, Mr. Smith introduced the Central Asian Democracy and Human Rights Promotion Act, which would freeze assets, ban arms sales and re